5 bakterija – “profesionalaca” + vitamin D za tvoj imuni sistem

OMNi-BiOTiC® Pro-Vi 5 je idealni saveznik u zaštiti vašeg tela! Ovaj inovativni i svetski poznat probiotik kombinuje 5 posebno odabranih bakterijskih sojeva koji su pokazali u studijama različita antivirusna svojstva. Oni će dopuniti vašu crevnu floru sa 5 milijardi simbionata, a dodati vitamin D će doprineti normalnoj funkciji imunog sistema kod odraslih i dece.

Kako deluje?

Studije su pokazale da  bakterijski sojevi koje sadrži  OMNi-BiOTiC® Pro-Vi 5 imaju svojstva interakcije sa raznim virusima i da imaju antivirusno delovanje, na primer kroz trapping mehanizam, oslobađanjem antivirusnih supstanci, blokadom receptora i aktiviranjem fagocitnih ćelija.

Dodati vitamin D u Omni-Biotic Pro-Vi 5 doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema kod odraslih i dece. Studije su pokazale da se ljudi sa niskim nivoom vitamina D češće žale na prehladu nego ljudi koji uzimaju dovoljnu količinu.

OMNi-BiOTiC® Pro-Vi 5 je pogodan za primenu u periodima visokog virusnog opterećenja, kada je imuni sistem pod intenzivnim pritiskom i kada je odbrani tela potrebna podrška.

Studije su pokazale da bakterijski sojevi sadržani u Omni-Biotic Pro-Vi 5 imaju sledeće efekte:

Lactobacillus delbrueckii ssp. bulgaricus LB2 (LMG P-21905) ima dokazanu antivirusnu aktivnost kod virusa gripa tip 18.

Lactobacillus rhamnosus SP1 (DSM 21690)ima dokazanu antivirusnu aktivnost kod virusa gripa tip  А (H1N1), infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, rinovirusa, rotavirusa, transmisivnog gastroenteritisa (TGEV)4,5,6,7,8.

Lactobacillus reuteri DSM 12246 ima dokazano antivirusno delovanje kod vezikularnog stomatitis virusa (VSV) od 1,2,3.

Lactobacillus rhamnosus CRL1505 (DSM 29673) ima dokazano antivirusno delovanje kod respiratornog sincetialnog virusa (RSV)9,10,11,12,13.

Bifidobacterium animalis ssp. lactis DSM 15954 ima dokazano antivirusno delovanje kod infekcija respiratornog trakta 14,15,16,17.

Sastav: 

Jedna kesica (= 2 g) sadrži 5 milijardi bakterija iz 5 posebno odabranih sojeva:

  • Lactobacillus delbrueckii ssp. bulgaricus LB2 (LMG P-21905)
  • Lactobacillus rhamnosus SP1 (DSM 21690)
  • Lactobacillus reuteri DSM 12246
  • Lactobacillus rhamnosus CRL1505 (DSM 29673)
  • Bifidobacterium animalis ssp. lactis DSM 15954

Omni-Biotic Pro-Vi® 5 ne sadrži protein životinjskog porekla, gluten i laktozu. Pogodan je za osobe  alergične na mleko.

Sastojci: maltodextrin, hidrolizovani skrob krompira, inulin, bakterijski sojevi, Vitamin D (Cholecalciferol).

Način upotrebe :

Priprema je jednostavna: 1 – 2 puta dnevno rastvorite 1 kesicu Omni-Biotic® Pro-Vi 5 (=2 g) u oko 125 ml vode, promešajte i sačekajte bar jedan minut kako bi se izvršila aktivacija.

Preporučuje se unos pre obroka i to pre doručka i večere.

Kod dece starije od 4 godine preporučuje se doza od 1 kesice dnevno. Kod dece uzrasta od 1 do 4 godine preporučuje se uzimanje 1/2 kese dnevno.

Omni-Biotic Pro-Vi® 5 sadrži isključivo saprofitne bakterije ljudskog mikrobioma, stoga se može primenjivati i tokom trudnoće i dojenja.

Proizvodi linije Omni-Biotic ® sadrže u malim količinama različite supstance balasta koje usvajaju bakterije kao specifičnu hranu, npr. frukto-oligosaharide (FOS) ili inulin. Ako ste intolerantni na fruktozu , sačekajte aktivaciju bakterija od 30 minuta. Tokom 15 časova, bakterije oživele nakon rehidratacije gotovo će potpuno usvojiti svoju hranu (FOS, inulin itd.) tako da samo pojedinačni molekuli mogu da dopru do creva.

Da li se Omni-biotic ®  Pro-Vi 5 rastvara isključivo u vodi?

Zbog svoje neutralne ph vrednosti, voda je optimalni pokretač aktivacije liofilizovanih bakterija. Omni-Biotic se takođe može rastvoriti u svežem mleku, jogurtu ili čaju.

Tečnost u kojoj rastvarate proizvod ne bi trebalo da bude toplija od 40C, ne bi trebalo da bude alkohol, kafa ili druga tečnost kisele ph vrednosti (npr. Coca-cola, sok od grejpfruta, sirće), ako je moguće da ne sadrži karbonsku kiselinu(da nije gazirana).

Opterećenje imunog sistema

Tokom hladnih zimskih meseci, kada je vazduh posebno suv, odbrambene snage našeg organizma izložene su velikim količinama virusa i drugih patogena. Da bi se izborio sa ovim napadima, imuni sistem mora da radi neprestano. Ishrana bogata prostim šećerima i sa premalo vlakana, takođe menja našu vitalnu crevnu floru. Pored toga, kratki zimski dani i nedostatak vežbanja na otvorenom dovode do deficita vitamina D.

Ako dodamo stres i/ili psihičko naprezanje, to vodi do toga da pada imunog sistema I nemogućnosti adekvatne zaštite našeg tela. Zato preporučujemo OMNi-BiOTiC® Pro-Vi 5 kad god je odbrana našeg tela pod pritiskom.

Crevne bakterije: Ključ borbe protiv virusa

Velika većina antigena — to jest neželjenih osvajača u vidu zagađivača, toksičnih supstanci i štetnih mikroorganizama — često napadaju naše telo kroz hranu i creva. Creva, zbog njihove ogromne opšte površine, poseduju bezbroj ciljnih tačaka za patogene, ali istovremeno formiraju naš najveći odbrambeni sistem. Takozvana crevna barijera sastoji se od raznovrsne crevne flore, crevne mukoze i imunog sistema koji se nalazi u crevima.

Probiotske bakterije igraju važnu ulogu u održavanju crevne barijere i u stanju su da utiču u pozitivnom smeru na sopstvene imunološke ćelije. Pored toga, razvili su posebne mehanizme za deaktiviranje neželjenih osvajača, kao što su virusi.

Mehanizmi za eliminisanje virusa koje koriste bakterije u crevima

Trapping- mehanizam: Ovo je najčešći mehanizam kojim probiotske bakterije mogu da deaktiviraju viruse. Termin “trapping” na engleskom znači “zarobiti” i upravo se to dešava u ovom slučaju: određeni bakterijski sojevi mogu da se vežu za viruse kroz površinu ćelija i tako ih “uhapse”.

Aktivno oslobađanje antivirusnih supstanci: određeni bakterijski sojevi su u stanju da proizvedu takozvane. bakteriocine. Ove supstance (npr. vodonik peroksid ili laktat) mogu da ograniče razmnožavanje virusa ili da poremete interakciju virusa sa njegovom ciljnom ćelijom.

Blokada receptora: Na površini ćelija javljaju se različiti receptori (npr. Ćelije mukoznog sloja creva). Određene supstance ili viruse možete prikačiti ovde, ali receptori imaju veoma specifične delove koji mogu da se prikače, tako da ne može svaka supstanca da se veže za svaki receptor. Neophodno je da se ove dve komponente posebno uklope – kao ključ u bravi. Određene bakterije su u stanju da preuzmu površinu ćelija crevne mukoze – i samim tim različiti virusi više nemaju priliku da se prikače na receptore i uđu u ćeliju.

Aktiviranje “fagocitnih ćelija”: probiotske bakterije mogu aktivirati takozvane “fagocitne ćelije” (makrofage), čiji je zadatak da očiste organizam od raznih štetnih materija. Fagocitne ćelije takođe apsorbuju viruse i onda ih razgrađuju.

Sunčani vitamin D – Od suštinskog značaja za imuni sistem

Vitamin D zapravo nije vitamin u klasičnom smislu, jer naše telo može samo da ga proizvede. Ali zato mu je potrebna sunčeva svetlost – i to u dovoljnoj količini.

Međutim, ova autosinteza ne zavisi samo od sunčevih zraka, već i od UV indeksa i ugla radijacije i prema nauci u mnogim delovima Evrope je nedovoljna. Tokom zimskih meseci severno od 42 stepena geografske širine (nalazi se približno u centru Rima) nije moguće proizvesti vitamin D kroz kožu. Dodatno doprinosi činjenici da većina ljudi obavlja svoj posao u zatvorenom prostoru, tako da je nedostatak vitamina D prisutan.

Ali koja je uloga vitamina D u našem organizmu? Većina ljudi je svesna veoma važne uloge vitamina D za normalne i zdrave kosti i zube, ali vrlo malo njih zna da je svakoj ćeliji u našem organizmu potreban vitamin D, posebno za proces ćelijske deobe: ovaj proces zapravo regeneriše sastav našeg tela – pošto svaka ćelija ima ograničen životni vek.

Ćelije u našem koštanom sistemu se obnavljaju otprilike svakih deset godina – ali ćelije crevne mukoze se regenerišu veoma brzo, na svaka dva do pet dana. Ova česta regeneracija je izuzetno važna za održavanje funkcije crevne mukoze kao barijere protiv neželjenih stranih agenasa i mikroorganizama – a da bi se osigurala ova brza podela ćelija, našem telu je takođe potrebna optimalna količina vitamina D.

Vitamin D je takođe posebno važan za naš imuni sistem: studije su pokazale da osobe sa niskim nivoom vitamina D imaju veću incidence oboljevanja od prehlade nego ljudi koji uzimaju dovoljno vitamina D. Stoga se preporučuje da osobe koje se nedovoljno izlažu sunčevim zracima redovno kontrolišu nivo vitamina D i dopunjuju ga.

Navedene studije i izvori:

[1] BOTIC T, KLINGBERG T, WEINGARTL H, CENCIC A. A novel eukaryotic cell culture model to study antiviral activity of potential probiotic bacteria. Int J Food Microbiol [Internet]. 2007 Apr 30 [cited 2020 Nov 19];115(2):227–34. Available from: https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0168160506005824

[2] Larsen N, Michaelsen KF, Parregaard A, Vogensen FK, Jakobsen M. A comparative study on adhesion and recovery of potential probiotic strains of Lactobacillus spp. by in vitro assay and analysis of human colon biopsies. Microb Ecol Health Dis [Internet]. 2009 Jan 11 [cited 2020 Nov 19];21(2):95–9. Available from: https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/08910600902907632

[3] Shornikova AV, Casas IA, Mykkanen H, Salo E, Vesikari T. Bacteriotherapy with Lactobacillus reuteri in rotavirus gastroenteritis. Pediatr Infect Dis J [Internet]. 1997 Dec [cited 2020 Nov 19];16(12):1103–7. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9427453/

[4] Szajewska H, Mrukowicz JZ. Probiotics in the treatment and prevention of acute infectious diarrhea in infants and children: A systematic review of published randomized, doubleblind, placebo-controlled trials. In: Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition [Internet]. Centre for Reviews and Dissemination (UK); 2001 [cited 2020 Nov 19]. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK68774/

[5] Kawase M, He F, Kubota A, Harata G, Hiramatsu M. Oral administration of lactobacilli from human intestinal tract protects mice against influenza virus infection. Lett Appl Microbiol [Internet]. 2010 Apr 5 [cited 2020 Nov 19];51(1):nono. Available from: http://doi.wiley.com/10.1111/j.1472-765X.2010.02849.x

[6] Maragkoudakis PA, Chingwaru W, Gradisnik L, Tsakalidou E, Cencic A. Lactic acid bacteria efficiently protect human and animal intestinal epithelial and immune cells from enteric virus infection. Int J Food Microbiol [Internet]. 2010 Jul [cited 2020 Dec 10];141(SUPPL.). Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20106541/

[7] Pant N, Marcotte H, Brussow H, Svensson L, Hammarstrom L. Effective prophylaxis against rotavirus diarrhea using a combination of Lactobacillus rhamnosus GG and antibodies. BMC Microbiol [Internet]. 2007 [cited 2020 Nov 19];7. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17900343/

[8] Miettinen M, Pietila TE, Kekkonen RA, Kankainen M, Latvala S, Pirhonen J, et al. Nonpathogenic Lactobacillus rhamnosus activates the inflammasome and antiviral responses in human macrophages. Gut Microbes [Internet]. 2012 Nov [cited 2020 Nov 19];3(6):510–22. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22895087/

[9] Tomosada Y, Chiba E, Zelaya H, Takahashi T, Tsukida K, Kitazawa H, et al. Nasally administered Lactobacillus rhamnosus strains differentially modulate respiratory antiviral immune responses and induce protection against respiratory syncytial virus infection. BMC Immunol [Internet]. 2013 Aug 15 [cited 2020 Nov 19];14(1). Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23947615/

[10] Villena J, Chiba E, Tomosada Y, Salva S, Marranzino G, Kitazawa H, et al. Orally administered Lactobacillus rhamnosus modulates the respiratory immune response triggered by the viral pathogen-associated molecular pattern poly(I:C). BMC Immunol [Internet]. 2012 [cited 2020 Nov 19];13:53. Available from: /pmc/articles/PMC3460727/?report=abstract

[11] Zelaya H, Tsukida K, Chiba E, Marranzino G, Alvarez S, Kitazawa H, et al. Immunobiotic lactobacilli reduce viral-associated pulmonary damage through the modulation of inflammation-coagulation interactions. Int Immunopharmacol [Internet].2014 Mar [cited 2020 Nov 19];19(1):161–73. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24394565/

[12] Kitazawa H, Villena J. Modulation of respiratory TLR3-antiviral response by probiotic microorganisms: Lessons learned from Lactobacillus rhamnosus CRL1505 [Internet]. Vol. 5, Frontiers in Immunology. Frontiers Research Foundation; 2014 [cited 2020 Nov 19]. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24860569/

[13] Salva S, Villena J, Alvarez S. Immunomodulatory activity of Lactobacillus rhamnosus strains isolated from goat milk: Impact on intestinal and respiratory infections. Int J Food Microbiol [Internet]. 2010 Jun 30 [cited 2020 Nov 19];141(1–2):82–9. Available from: https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0168160510001534

[14] Taipale T, Pienihkkinen K, Isolauri E, Larsen C, Brockmann E, Alanen P, et al. Bifidobacterium animalis subsp. lactis BB-12 in reducing the risk of infections in infancy. Br J Nutr [Internet]. 2011 Feb 14 [cited 2020 Dec 10];105(3):409–16. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20863419/

[15] Khavkin AI, Keshishyan ES. Effectiveness of the probiotic Bifidobacterium (Bifidobacterium animalis subsp. lactis) strain DSM N 15954 in functional digestive disorders in infants: results of a prospective, open, observational study. Vopr Det Dietol. 2014;12(2):30–6.

16] Smith TJ, Rigassio-Radler D, Denmark R, Haley T, Touger-Decker R. Effect of Lactobacillus rhamnosus LGGR and Bifidobacterium animalis ssp. lactis BB-12R on health-related quality of life in college students affected by upper respiratory infections. Br J Nutr [Internet]. 2013 Jun [cited 2020 Nov 19];109(11):1999–2007. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23020819/

[17] Rautava S, Salminen S, Isolauri E. Specific probiotics in reducing the risk of acute infections in infancy – A randomised, double-blind, placebo-controlled study. Br J Nutr [Internet]. 2009 [cited 2020 Nov 19];101(11):1722–6. Available from: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18986600/

[18] Serkedjieva J, Danova S, Ivanova I. Antiinfluenza virus activity of a bacteriocin produced by Lactobacillus delbrueckii. Appl Biochem Biotechnol – Part A Enzym Eng Biotechnol.2000;88(1–3):285–98

[19] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3166406/